КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР

Књажевско-српски театар је позориште у Крагујевцу основано 1835. године.
Отвара се сутра у 07:30
Слика заглавља за сајт

Новости

Трагичарима је лакше, али комичаре сви воле

Кажу да смех лечи и продужава живот. Смејте се људи, макар на силу, кажу лекари. Али шта је са онима који су сила у изазивању смеха? Островски у Шуми каже кроз лик комичара Срећковића: „Лакше је вама трагичарима!“ Коме је лакше, нећемо пресуђивати, мад...

Прочитајте још
Сазнајте више

Премијера представе БЛИТВА И КРОМПИР

16.01.2020. – 21.01.2020.

У четвртак, 16. јануара 2020. године ансамбл Књажевско-српског театра премијерно ће извести представу БЛИТВА И КРОМПИР по тексту Золтана Егрешија у режији Марка Мисираче.
Улазнице можете резервисати на билетарници од 10-14.00 и 18-20.00, тел. 034 33 20 63

Сазнајте више

Јован Стерија Поповић ЖЕНИДБА И УДАДБА - премијера

10.12.2019. – 10.12.2019.

Јован Стерија Поповић
ЖЕНИДБА И УДАДБА
Режија Јана Маричић

РЕЧ РЕДИТЕЉКЕ
Женидбе и удадбе и данас подразумевају нагодбе, ако не са проводаџијама, онда са родитељима и, свакако, са собом. У тим рачуницама, људи се одричу слободе и одговорности, али наплаћују то уласком у комфорне патолошке односе...

Прочитајте још
Резервишите

Представа НЕГРИ најбоља представа VIII Фестивала првоизведених представа

Осми Фестивал првоизведених представа одржан је у Алексинцу од 22-28. новембра 2019. године.

Стручни жири Фестивала, који су чинили чланови Горан Ибрајтер, књижевник и театролог, Слободан Савић, новинар, критичар, радијски...

Прочитајте још
Сазнајте више

РЕПЕРТОАР - децембар 2019.

01.12.2019. – 31.12.2019.

Улазнице можете резервисати на билетарници од 10-14.00 и 18-20.00, тел. 034 33 20 63

БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ
Четвртак, 5. децембар 20.00 часова

ЖЕНИДБА И УДАДБА
ПРЕМИЈЕРА
Уторак, 10. децембар 20.00 часова

ЖЕНИДБА И УДАДБА
ПРВА РЕПРИЗА
Четвртак, 12. децембар 20.00 часова

ЖЕНИДБА И УДАДБА
ДРУГА РЕ...

Прочитајте још
Резервишите

Представа КО НЕМА У ВУГЛА, ГУГЛА освојила две награде на 12. Фестивалу за децу и младе МАЛИ ЈОАКИМ

На 12. Фестивалу за децу и младе МАЛИ ЈОАКИМ, који је одржан у Лазаревцу од 1-8. новембра 2019. године жири у саставу Љубица Бељански-Ристић, председница жирија, Миливоје Млађеновић, члан жирија и ...

Прочитајте још
Сазнајте више

Изјаве

пре 2 недеље
Театар у Крагујевцу који је носио име Јоакима Вујића, директора првог српског театра основаног у Крагујевцу 1835. године,[1] израстао је по свом репертоарском изразу и сценском третману у модерно савремено позориште. На сцени овог позоришта однегована је читава плејада врсних уметника који су оставили дубоког трага у историји позоришне уметности земље: Љуба Тадић, Мија Алексић, Бранислав Цига Јеринић, Милева Жикић, Будимир Буда Јеремић, Миодраг Марић, Рајко Стојадиновић, Љубомир Ковачевић, Јован Мишковић Мишко, Сава Барачков, Горица Поповић, Љубомир Убавкић Пендула, Мирко Бабић... Хатишерифом од 1830. и 1833. године Србија добија аутономију и право да подиже културно-просветне и здравствене установе. Захваљујући чињеници да је Крагујевац у то време престоница обновљене Србије у коме је Кнез Милош Обреновић подигао свој двор са управним и административним апаратом, у њему се утемељују: Књажеско-србска Типографија, Новине Сербске под уредништвом Димитрија Давидовића, Гимназија (1833. ...
- Dimitrije R
пре 3 недеље
Театар у Крагујевцу који је носио име Јоакима Вујића, директора првог српског театра основаног у Крагујевцу 1835. године,[1] израстао је по свом репертоарском изразу и сценском третману у модерно савремено позориште. На сцени овог позоришта однегована је читава плејада врсних уметника који су оставили дубоког трага у историји позоришне уметности земље: Љуба Тадић, Мија Алексић, Бранислав Цига Јеринић, Милева Жикић, Будимир Буда Јеремић, Миодраг Марић, Рајко Стојадиновић, Љубомир Ковачевић, Јован Мишковић Мишко, Сава Барачков, Горица Поповић, Љубомир Убавкић Пендула, Мирко Бабић... Хатишерифом од 1830. и 1833. године Србија добија аутономију и право да подиже културно-просветне и здравствене установе. Захваљујући чињеници да је Крагујевац у то време престоница обновљене Србије у коме је Кнез Милош Обреновић подигао свој двор са управним и административним апаратом, у њему се утемељују: Књажеско-србска Типографија, Новине Сербске под уредништвом Димитрија Давидовића, Гимназија (1833...
- Jovana R
пре 2 недеље
Поникло у време борбе за националну независност и у периоду када су постављени темељи културном животу у Србији, позориште у Крагујевцу делило је судбину свог народа, одржавајући континуитет преко разних дружина и позоришних формација. Обновљено после Другог светског рата, постало је најотворенија културна институција града чије се деловање осећало у ужој и широј средини. Театар у Крагујевцу који је носио име оснивача првог српског театра Јоакима Вујића, израстао је по свом репертоарском изразу и сценском третману у модерно савремено позориште.
- Gavrilo G

НАШ ТЕАТАР

  • КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР, Даничићева 3, Крагујевац 34000
  • Билетарница: од 10–14 и 18–20 часова,  +381 (0)34 33 20 63  
  • www.joakimvujic.com  pozoristetjv@mts.rs

Књажевско-српски театар је позориште у Крагујевцу основано 1835. године. Knjaževsko-srpski teatar is the oldest Serbian Theatre based in City of Kragujevac, Serbia, was founded in 1835. Knjaževsko-srpski teatar est la plus ancienne de Théâtre basée à la Ville de Kragujevac, Serbie, a été fondée en 1835. Knjaževsko-srpski teatar ist das älteste serbische Theater mit dem Sitz in der Stadt Kragujevac, Serbien, gegründet 1835. Knjaževsko-srpski teatar è il più antico Teatro Serbo con sede a Città di Kragujevac, Serbia, è stata fondata nel 1835. Княжеско-сербский театр - старейший сербский театр, oснован в городе Крагуевац, в 1835 году. Knjaževsko-srpski teatar es el teatro servio más viejo fue fundado adentro 1835. Se basa adentro Kragujevac, la cuarta ciudad más grande de Serbia. Knjaževsko-Srpski teatar είναι το παλαιότερο σερβικό θέατρο ιδρύθηκε μέσα 1835. Είναι βασισμενός μέσα Kragujevac, η τέταρτη μεγαλύτερη πόλη Σερβία. Knjaževsko-srpski teatar 是最旧的塞尔维亚人剧院 它根据 Kragujevac第四大城市 塞尔维亚. 剧院被创办了 1835 由 Miloš Obrenović, 塞尔维亚的王子. 在时候, 当剧院被创办了, 市Kragujevac 首先是现代独立的资本 塞尔维亚. [نجفسكو-سربسكي] [تتر] القديمة ساحة. هو أسّست داخل [كرغجفك], المدينة رابعة كبيرة من صربيا. أسّست الساحة كان داخل 1835 ب [ميلو] [أبرنوفي], أمير صربيا. في الوقت عندما أسّست ساحة كان, مدينة [كرغجفك] كان أولى رأس مال من عضو مستقلّ حديثة صربيا.

Књажевско-српски театар (1835) - најстарије позориште у Србији. У Крагујевцу се прве позоришне представе помињу 1825. године. Припремао их је и изводио учитељ Ђорђе Евгенијевић са ђацима. Приликом свог доласка у Крагујевац у њима је учествовао и Јоаким Вујић. На позив Кнеза Милоша у јесен 1834. године у Крaгујевац долази Јоаким Вујић као личност великог позоришног искуства и познавалац обимног позоришног репертоара. Постављен је за директора Театра са задатком да организује рад позоришта. Први театар смештен је у адаптираним просторијама типографије и имао је бину, ложе и партер. Репертоар Театра чинила су углавном дела Јоакима Вујића, а глумачки ансамбл, поред Вујића, који је био главни глумац и редитељ, сачињавали су млади чиновници и ђаци гимназије. Прве представе одржане су у време заседања Сретењске скупштине од 2. до 4. фебруара 1835. године, када су приказани Вујићеви комади уз музику коју је компоновао Јожеф Шлезингер. За три дана изведене су четири представе: Фернандо и Јарика, Ла Пеjруз, Бедни стихотворац и Бегунац. Позоришну публику чинили су Кнез са породицом, чиновници и позвани гости, као и посланици у време скупштинских заседања. На Сретење Господње, 15. фебруара 1835. године (2. фебруара, по Јулијанском календару) приказао је Јоаким Вујић свој позоришни комад Фернандо и Јарика, према делу Карла Екартсхаузена. Извођењем ове представе званично је почео рад првог позоришта у Србији. После престанка рада Кнежевог театра 1836. године позоришну традицију наставља Атанасије Николић обнављањем театра у јесен 1840. године. Са пресељењем престонице у Београд 1841. сели се и Театар који наставља рад у такозваном Театру на Ђумруку. Позоришни пламен који је у Крагујевцу „запалио“ Јоаким Вујић није се гасио ни наредних деценија. У овом периоду позоришни континуитет у Крагујевцу одржали су: дилетенатске трупе, добровољна друштва, соколско друштво, академска, полупрофесионална, радничка, аматерска позоришта, културно уметничка друштва, многобројна путујућа позоришта. На иницијативу Бранислава Нушића 1935. године формирано је професионално позориште под именом Градско позориште које је након осам месеци рада постаје филајала Позоришта Дунавске бановине и дефинитивно престаје са радом 1941. године. У време Другог светског рата у Крагујевцу је од 1942. до 1944. у Соколском дому ради Српско народно позориште Округа крагујевачког. По окончању Другог светског рата нова народна власт формира Народно позориште народноослободилачког одбора, односно Народно позориште, које под овим именом ради све до 1965. године. Од тада па све до данас, стално на узлазној линији, у динамичном развоју увек у центру догађаја, друштвених тражења и културне политике, оно испуњава своју мисију.
На сцени Књажевско-српског театра однегована је читава плејада врсних уметника који су оставили дубок траг у историји позоришне уметности Србије. Театар у Крагујевцу који је у периоду (1965-2007) носио име оснивача првог позоришта у Србији Јоакима Вујића, израстао је по свом репертоарском изразу и сценском третману у модерно савремено позориште. 
Од 2006 године у Књажевско-српском театру се у првој половини октобра одржава Јоаким Интер Фест, Међународни позоришни фестивал.
У фебруару 2007. године на предлог Управног одбора Театра Јоаким Вујић најстаријем позоришту у Србији враћен је првобитни назив, Књажевско-српски театар.

Контактирајте нас

Контакт

Позови
  • 034 6170500
  • 034 332063

Адреса

Прикажи путању
Даничићева 3
Крагујевац 34000
Србија

Радно време

пон:07:30–15:30, 18:00–20:00
уто:07:30–15:30, 18:00–23:00
сре:07:30–15:30, 18:00–20:00
чет:07:30–15:30, 18:00–23:00
пет:07:30–15:30, 18:00–20:00
суб:18:00–23:00
нед:Затворено
Затражите понуду
Порука је послата. Јавићемо вам се ускоро.