КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР

Књажевско-српски театар је позориште у Крагујевцу основано 1835. године.
Отвара се у 07:30
Слика заглавља за сајт

Новости

РЕПЕРТОАР КЊАЖЕВСКО-СРПСКОГ ТЕАТРА НА РТК И LIVE STREAM

07.04.2020. – 30.04.2020.

Поштована публико,

представе Књажевско-српског театра можете пратити сваког петка, суботе и уторка од 20 часова на каналима Радио-телевизије Крагујевац:
▶️ 405 каналу D3 платформе SBB-a
▶️ 555 каналу MTS TV или Супернове
као Live stream путем линка
▶️ www.rtk.co.rs/uzivo/tv/
Репризни термини су ...

Прочитајте још
Сазнајте више

РАДИО ПОЗОРНИЦА

03.04.2020. – 30.04.2020.

Свако време има своје бреме. Ипак, могуће је бити креативан и у свим временима. Књажевско српски театар вам данас представља своју сарадњу са Радиjом Златоусти у Крагујевцу. Од суботе, 4. априла, на Радију Златоусти емитоваће се нова емисија под називом „Радио позорница“. Премијера је суботом од...

Прочитајте још
Сазнајте више

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ!

21.03.2020. – 19.04.2020.

Поштована публико, поступајући по одлуци Владе Републике Србије о забрани јавног окупљања у затвореним просторијама, све представе Књажевско-српског театра биће отказане до даљњег. О поновном почетку играња представа бићете благовремено обавештени. Купљене улазнице можете вратити на билетарници Т...

Прочитајте још
Сазнајте више
Постављено 19.03.2020.

Радио-телевизија Крагујевац од сутра почиње са емитовањем представа Књажевско-српског театра које се могу пратити на 405 каналу D3 платформе SBB, на 555 каналу MTS TV или Supernove, као и Live stream.

Термини:

Петак, 20. марта у 20 часова – представа „Преваранти у сукњи“ Кена Лудвига у режији М...

Прочитајте још
Сазнајте више
Постављено 13.03.2020.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ!
Поштована публико, поступајући по одлуци Владе Републике Србије о забрани јавног окупљања у затвореним просторијама, све представе Књажевско-српског театра биће отказане до даљњег. О поновном почетку играња представа бићете благовремено обавештени. Купљене улазнице можете вратит...

Прочитајте још
Сазнајте више

Изјаве

пре 2 месеца
Театар у Крагујевцу који је носио име Јоакима Вујића, директора првог српског театра основаног у Крагујевцу 1835. године,[1] израстао је по свом репертоарском изразу и сценском третману у модерно савремено позориште. На сцени овог позоришта однегована је читава плејада врсних уметника који су оставили дубоког трага у историји позоришне уметности земље: Љуба Тадић, Мија Алексић, Бранислав Цига Јеринић, Милева Жикић, Будимир Буда Јеремић, Миодраг Марић, Рајко Стојадиновић, Љубомир Ковачевић, Јован Мишковић Мишко, Сава Барачков, Горица Поповић, Љубомир Убавкић Пендула, Мирко Бабић... Хатишерифом од 1830. и 1833. године Србија добија аутономију и право да подиже културно-просветне и здравствене установе. Захваљујући чињеници да је Крагујевац у то време престоница обновљене Србије у коме је Кнез Милош Обреновић подигао свој двор са управним и административним апаратом, у њему се утемељују: Књажеско-србска Типографија, Новине Сербске под уредништвом Димитрија Давидовића, Гимназија (1833. ...
- Dimitrije R
пре 3 месеца
Театар у Крагујевцу који је носио име Јоакима Вујића, директора првог српског театра основаног у Крагујевцу 1835. године,[1] израстао је по свом репертоарском изразу и сценском третману у модерно савремено позориште. На сцени овог позоришта однегована је читава плејада врсних уметника који су оставили дубоког трага у историји позоришне уметности земље: Љуба Тадић, Мија Алексић, Бранислав Цига Јеринић, Милева Жикић, Будимир Буда Јеремић, Миодраг Марић, Рајко Стојадиновић, Љубомир Ковачевић, Јован Мишковић Мишко, Сава Барачков, Горица Поповић, Љубомир Убавкић Пендула, Мирко Бабић... Хатишерифом од 1830. и 1833. године Србија добија аутономију и право да подиже културно-просветне и здравствене установе. Захваљујући чињеници да је Крагујевац у то време престоница обновљене Србије у коме је Кнез Милош Обреновић подигао свој двор са управним и административним апаратом, у њему се утемељују: Књажеско-србска Типографија, Новине Сербске под уредништвом Димитрија Давидовића, Гимназија (1833...
- Jovana R
пре 2 месеца
Поникло у време борбе за националну независност и у периоду када су постављени темељи културном животу у Србији, позориште у Крагујевцу делило је судбину свог народа, одржавајући континуитет преко разних дружина и позоришних формација. Обновљено после Другог светског рата, постало је најотворенија културна институција града чије се деловање осећало у ужој и широј средини. Театар у Крагујевцу који је носио име оснивача првог српског театра Јоакима Вујића, израстао је по свом репертоарском изразу и сценском третману у модерно савремено позориште.
- Gavrilo G
Напишите рецензијуПрочитајте још

НАШ ТЕАТАР

  • КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР, Даничићева 3, Крагујевац 34000
  • Билетарница: од 10–14 и 18–20 часова,  +381 (0)34 33 20 63  
  • www.joakimvujic.com  pozoristetjv@mts.rs

Књажевско-српски театар је позориште у Крагујевцу основано 1835. године. Knjaževsko-srpski teatar is the oldest Serbian Theatre based in City of Kragujevac, Serbia, was founded in 1835. Knjaževsko-srpski teatar est la plus ancienne de Théâtre basée à la Ville de Kragujevac, Serbie, a été fondée en 1835. Knjaževsko-srpski teatar ist das älteste serbische Theater mit dem Sitz in der Stadt Kragujevac, Serbien, gegründet 1835. Knjaževsko-srpski teatar è il più antico Teatro Serbo con sede a Città di Kragujevac, Serbia, è stata fondata nel 1835. Княжеско-сербский театр - старейший сербский театр, oснован в городе Крагуевац, в 1835 году. Knjaževsko-srpski teatar es el teatro servio más viejo fue fundado adentro 1835. Se basa adentro Kragujevac, la cuarta ciudad más grande de Serbia. Knjaževsko-Srpski teatar είναι το παλαιότερο σερβικό θέατρο ιδρύθηκε μέσα 1835. Είναι βασισμενός μέσα Kragujevac, η τέταρτη μεγαλύτερη πόλη Σερβία. Knjaževsko-srpski teatar 是最旧的塞尔维亚人剧院 它根据 Kragujevac第四大城市 塞尔维亚. 剧院被创办了 1835 由 Miloš Obrenović, 塞尔维亚的王子. 在时候, 当剧院被创办了, 市Kragujevac 首先是现代独立的资本 塞尔维亚. [نجفسكو-سربسكي] [تتر] القديمة ساحة. هو أسّست داخل [كرغجفك], المدينة رابعة كبيرة من صربيا. أسّست الساحة كان داخل 1835 ب [ميلو] [أبرنوفي], أمير صربيا. في الوقت عندما أسّست ساحة كان, مدينة [كرغجفك] كان أولى رأس مال من عضو مستقلّ حديثة صربيا.

Књажевско-српски театар (1835) - најстарије позориште у Србији. У Крагујевцу се прве позоришне представе помињу 1825. године. Припремао их је и изводио учитељ Ђорђе Евгенијевић са ђацима. Приликом свог доласка у Крагујевац у њима је учествовао и Јоаким Вујић. На позив Кнеза Милоша у јесен 1834. године у Крaгујевац долази Јоаким Вујић као личност великог позоришног искуства и познавалац обимног позоришног репертоара. Постављен је за директора Театра са задатком да организује рад позоришта. Први театар смештен је у адаптираним просторијама типографије и имао је бину, ложе и партер. Репертоар Театра чинила су углавном дела Јоакима Вујића, а глумачки ансамбл, поред Вујића, који је био главни глумац и редитељ, сачињавали су млади чиновници и ђаци гимназије. Прве представе одржане су у време заседања Сретењске скупштине од 2. до 4. фебруара 1835. године, када су приказани Вујићеви комади уз музику коју је компоновао Јожеф Шлезингер. За три дана изведене су четири представе: Фернандо и Јарика, Ла Пеjруз, Бедни стихотворац и Бегунац. Позоришну публику чинили су Кнез са породицом, чиновници и позвани гости, као и посланици у време скупштинских заседања. На Сретење Господње, 15. фебруара 1835. године (2. фебруара, по Јулијанском календару) приказао је Јоаким Вујић свој позоришни комад Фернандо и Јарика, према делу Карла Екартсхаузена. Извођењем ове представе званично је почео рад првог позоришта у Србији. После престанка рада Кнежевог театра 1836. године позоришну традицију наставља Атанасије Николић обнављањем театра у јесен 1840. године. Са пресељењем престонице у Београд 1841. сели се и Театар који наставља рад у такозваном Театру на Ђумруку. Позоришни пламен који је у Крагујевцу „запалио“ Јоаким Вујић није се гасио ни наредних деценија. У овом периоду позоришни континуитет у Крагујевцу одржали су: дилетенатске трупе, добровољна друштва, соколско друштво, академска, полупрофесионална, радничка, аматерска позоришта, културно уметничка друштва, многобројна путујућа позоришта. На иницијативу Бранислава Нушића 1935. године формирано је професионално позориште под именом Градско позориште које је након осам месеци рада постаје филајала Позоришта Дунавске бановине и дефинитивно престаје са радом 1941. године. У време Другог светског рата у Крагујевцу је од 1942. до 1944. у Соколском дому ради Српско народно позориште Округа крагујевачког. По окончању Другог светског рата нова народна власт формира Народно позориште народноослободилачког одбора, односно Народно позориште, које под овим именом ради све до 1965. године. Од тада па све до данас, стално на узлазној линији, у динамичном развоју увек у центру догађаја, друштвених тражења и културне политике, оно испуњава своју мисију.
На сцени Књажевско-српског театра однегована је читава плејада врсних уметника који су оставили дубок траг у историји позоришне уметности Србије. Театар у Крагујевцу који је у периоду (1965-2007) носио име оснивача првог позоришта у Србији Јоакима Вујића, израстао је по свом репертоарском изразу и сценском третману у модерно савремено позориште. 
Од 2006 године у Књажевско-српском театру се у првој половини октобра одржава Јоаким Интер Фест, Међународни позоришни фестивал.
У фебруару 2007. године на предлог Управног одбора Театра Јоаким Вујић најстаријем позоришту у Србији враћен је првобитни назив, Књажевско-српски театар.
Прочитајте још

Контактирајте нас

Контакт

Позови
  • 034 6170500
  • 034 332063

Адреса

Прикажи путању
Даничићева 3
Крагујевац 34000
Србија

Радно време

пон:07:30–15:30, 18:00–20:00
уто:07:30–15:30, 18:00–23:00
сре:07:30–15:30, 18:00–20:00
чет:07:30–15:30, 18:00–23:00
пет:07:30–15:30, 18:00–20:00
суб:18:00–23:00
нед:Затворено
ПонудаПозовиПутања
Затражите понуду
✕
Порука је послата. Јавићемо вам се ускоро.